Acest articol a fost scris în română și sârbă de Gabriela Teglași Jojić prim balerină a Teatrului Național Sârb Novi Sad.

„Zorba Grecul” pe muzica lui Mikis Theodorakis, spectacol artistic al Baletului Teatrului Național Sârb. Despre baletul „Zorba Grecul”, interpretat de soliștii și ansamblul Baletului, Operei și Orchestrei Teatrului Național Sârb, au fost scrise multe critici pozitive, dar niciodată suficient de multe, având în vedere succesul fiecărei reprezentații a acestui balet.

Baletul „Zorba Grecul” a lăsat o amprentă distinctă baletului din Novi Sad. A fost jucat și în timpul bombardamentelor din 1999, iar atunci participanții, din cauza celor trei poduri distruse la Novi Sad, traversau Dunărea pe ferryboat. În fiecare zi balerinii ajungeau la repetiții și reprezentații și acelea au fost zile cu adevărat grele pentru toți. De asemenea, acțiunea plină de emoție din spectacol în acele zile a trezit și mai mult cele mai ascunse sentimente. Au fost lacrimi, s-a plâns.

„Zorba Grecul” a fost jucat timp de 20 de ani cu aceeași distribuție, care nu a suferit schimbări. Doar la câteva reprezentații de la premiera și la începutul spectacolelor, câteva roluri au fost interpretate de invitați. În următorii ani, rolurile au fost jucate de o echipă bine pregătită și stabilită de soliști precum: Konstantin Kostjukov (Zorba) din Belgrad, Milan Lazić (Nik), Oksana Storožuk (Marina, tânăra văduvă), Gordana Simić (Madame Hortense) din Belgrad, Dragan Vlalukin (Pavlos, băiatul de la țară). Aceștia au umplut sala scenei mari „Jovan Đorđević” cu 930 de locuri, Sala Sava cu 4500 de locuri și alte săli de teatru din jur cu scene mai mici și locuri insuficiente în sală, dar întotdeauna și peste tot locurile fiind ocupate. Menționata distribuție a primit critici excelente de-a lungul anilor, dar având în vedere că viața unui balerin este limitată de vârstă, această echipă a fost nevoită într-un final să se retragă de pe scenă. Unul câte unul, participanții au devenit pedagogi, corepetitori sau asistenți ai coregrafului. Vor rămâne în amintire, rolurile lor fiind preluate de o nouă generație de tineri dansatori.

Soliștii, solistele și întregul Balet lasă o impresie puternică prin interpretarea lor. Rolul lui Alexis Zorba, interpretat de Andrei Kolceriu, a fost adus în caracterul dorit, dar cu mai multă pasiune și o tehnică bună de dans. Rolul lui Nik, scriitorul, interpretat de Samuel Bishop, a fost atribuit unui actor născut în Anglia. Fie că a fost o coincidență sau nu, Samuel Bishop, solist angajat permanent în baletul din Novi Sad, este excelent cufundat în rolul unui visător și a unui scriitor ușor naiv, aflat în călătorie prin Grecia. Alături de prietenul său Zorba, trăiește cu fidelitate atât bucuria, cât și tristețea care îi urmărește. Noua Marina, rol interpretat de prima balerină Ana Đurić, este doar o altă realizare impecabilă într-o serie de roluri perfecte pe care Ana le joacă în repertoriu. Pavlos, băiatul de la țară, este interpretat de Liviu Har și David Gruoso.

Cântările corale live aduc o mare contribuție spectacolului, iar Orchestra Teatrului Național Sârb sună compact, puternic și impresionant. Instrumentele unite în cele mai puternice secțiuni dramatice, alături de scenele dramatice care se desfășoară pe scenă, dau o putere specială acestui balet. Prin noua distribuție de dansatori, de fapt totul a rămas la fel, „doar” cu o echipă de balerini mai tineri, adăugându-se un nou luciu strălucitor.

Baletul Teatrului Național Sârb a fost fondat în 1950, iar dintre toate producțiile sale, acest spectacol este cel care se joacă cel mai mult. Baletul în două acte este întotdeauna desfășurat pe scena mare „Jovan Đorđević”, iar cele mai multe reprezentații au loc la Centrul Sava din Belgrad. Prima reprezentație a avut loc pe 3 decembrie 1994, iar un adevărat triumf a fost a 50-a reprezentație pe 11 februarie 2000, în fața a patru mii și jumătate de spectatori. De atunci, locuitorii din Novi Sad au devenit oaspeți frecvenți la această mare scenă din Belgrad, unde au loc cele mai populare concerte și spectacole ale mai multor personalități mondiale.

Pentru cea mai jucată producție „Zorba Grecul”, îi suntem recunoscători compozitorului grec Mikis Theodorakis, care a donat drepturile de interpretare ale muzicii sale orașului Novi Sad. Compozitorul a devenit cetățean de onoare al orașului Novi Sad și a primit medalia de aur „Jovan Đorđević”. Caracteristica specială a acestui spectacol este cu siguranță asemănarea mentalității poporului sârb cu cel grec, legătura dintre cele două regiuni și, desigur, baza literară solidă a romanului scris de Nikos Kazantzakis.

Baletul „Zorba Grecul” a lăsat o amprentă distinctă baletului din Novi Sad. A fost jucat și în timpul bombardamentelor din 1999, iar atunci participanții, din cauza celor trei poduri distruse la Novi Sad, traversau Dunărea pe ferryboat. În fiecare zi balerinii ajungeau la repetiții și reprezentații și acelea au fost zile cu adevărat grele pentru toți. De asemenea, acțiunea plină de emoție din spectacol în acele zile a trezit și mai mult cele mai ascunse sentimente. Au fost lacrimi, s-a plâns.

În teatre se mai fac uneori spectacole scumpe, nerentabile, neinteresante și nevizionate, care rămân pe repertoriu pentru scurt timp. Aceasta face parte din procesul de creație artistică, din care uneori ies spectacole bune. Baletul „Zorba Grecul” a justificat experimentul. Indicatorii fundamentali ai unui spectacol de teatru au fost îndepliniți: calitate, audiență și durabilitate. „Viza” pentru continuarea călătoriei.

Novi Sad,

Articol scris de Gabriela Teglași Jojić

martie 2025

„Грк Зорба“,

на музику Микиса Теодоракиса, култна представа Балета Српског народног позоришта

За балет „Грк Зорба „ у извођењу солиста и ансамбла Балета, Опере и Оркестра Српског народног позоришта, написано је много позитивних критика, али никада довољно ако се узме у обзир успех сваког извођења овог балета.

Први пут у Новом Саду, балет „Грк Зорба“ је у кореографији Крунислава Симића, изведен је 1. децембра 1993. и од тада се ова представа изводи на великој сцени „Јован Ђорђевић“ у Српском народном позоришту. До 8. октобра 2016. године играла је иста стална постава, а онда је направљена сасвим нова подела играча, углавном солисткиња и солиста, која је изнова оживела ову представу. Додате су боје на избледеле тканине и декор и дат је нови живот овој траженој представи. Наставили су се громки аплаузи, играње на бис, радост на сцени, задовољство на лицима публике и позиви за гостовања.

„Грк Зорба“ је 20 година извођен у сталној играчкој постави која се није мењала. Само неколико представа од премијере и на самом почетку извођења, су неке улоге играли гости. Свих наредних година играла је добро уиграна и устаљена солистичка подела: Константин Костјуков (Зорбас) к.г. из Београда, Милан Лазић (Ник), Оксана Сторожук (Марина, млада удовица), Гордана Симић (Мадам Ортанс) к.г. из Београда, Драган Влалукин (Павлос, сеоски момак). Пунили су салу велике сцене „Јован Ђорђевић“ са 930 места, Сава центар са 4500 места и друге позоришне сале у окружењу које су имале мање позорнице и недовољно седишта у гледалишту, али су увек и свуда сва места била попуњена. Поменута подела годинама је добијала одличне критике, али с обзиром на то да је балетски век ограничен годинама живота, ова гарнитура једном је морала да се повуче са сцене. Један по један учесник постајао је педагог, репетитор или асистент кореографа. Остаће упамћени, а њихове улоге припале су новој генерацији младих играча.

Солисти, солисткиње и целокупан Балет, остављају снажан утисак својом игром. Улога Алексиса Зорбаса коју тумачи Андреј Колчерију донета је у карактеру какав се и тражи, али са јачим жаром и добром играчком техником. Улога Ника, писца, којег тумачи Самјуел Бишоп, припала је играчу који је рођени Енглез. Случајност или не, Самјуел Бишоп, стално ангажовани солиста у новосадском балету одличан је у лику занесењака и помало наивног писца на пропутовању кроз Грчку. Са својим пријатељем Зорбом верно преживљава и радост и тугу која их сналази. Нова Марина, улога  коју игра првакиња Балета Ана Ђурић само је још једно беспрекорно изведено остварење у низу перфектних улога које Ана пружа у репертоару. Павлоса, сеоског момка играју Ливију Хар и Давид Груосо.

Хорско певање уживо даје велики допринос представи, док Оркестар Српског народног позоришта звучи компактно, снажно и упечатљиво. Уједињени инструменти у оним најмоћнијим драмским деоницама заједно са драматичним сценама које се одвијају на позорници, дају нарочиту снагу овом балету. Кроз нову поделу играча заправо је све остало исто, „само“ је са подмлађеном играчком гарнитуром додат нови високи сјај.

Балет Српског народног позоришта основан је 1950. године и из целокупног репертоара ово је представа која се најдуже изводи. Целовечерњи балет у два чина, увек се игра на великој сцени „Јован Ђорђевић“, а најбројнија гостовања дешавају се у Центру Сава у Београду. Први пут се такво гостовање догодило 3. децембра 1994. године, а прави тријумф било је и педесето извођење 11. фебруара 2000. године, пред четири и по хиљаде гледалаца. Од тада, новосађани су постали редовни гости на тој највећој београдској позорници на којој се одвијају најпопуларнији концерти и спектакли многих познатих светских величина.

За највише пута извођену представу „Грк Зорба“, дугујемо захвалност грчком композитору Микису Теодоракису, који је сва права за извођење своје музике, тантијеме,  поклонио Новом Саду. Композитор је постао почасни грађанин Града Новог Сада и добитник златне медаље „Јован Ђорђевић“. Посебност овој представи сигурно даје сличност менталитета српског и грчког народа, повезаност два поднебља и свакако добра књижевна подлога писца романа, Никоса Казанцакиса.

Балет „Грк Зорба“ дао је препознатљив печат новосадском балету. Игран је и за време бомбардовања 1999. године и тада су учесници, због три срушена моста у Новом Саду, велики Дунав прелазили скелом. На пробе и представе су тако стизали сваки дан и били су то баш тешки дани за све. И иначе емоцијама испуњена радња у представи, тих дана, још је више будила оне најскривеније осећаје. Било је суза, плакало се.

У позориштима се понекад праве скупе, неисплативе, неинтересантне и непосећене представе, које се кратко време задржавају на репертоару. То је саставни део уметничког стваралаштва из којег некад изнедри добра представа. Балет „Грк Зорба“ је оправдао експеримент. Задовољени су основни показатељи вредности једног позоришног дела: квалитет, посећеност и трајност. „Виза“ за наставак пута.

Нови Сад                                                                                            Габриела Теглаши Јојкић

март 2025.

Микис Теодоракис

ГРК ЗОРБА

балет у два чина

Либрето: Крунислав Симић, Душан Белић, Хаџи Зоран Лазић и Серж Вафијадис

по мотивима романа Никоса Казанцакиса Доживљаји Алексиса Зорбаса

Кореограф и редитељ: Крунислав Симић

Диригент: Александар Којић

Сценограф: Милета Лесковац, адаптација: Саша Сенковић

Костимограф: Мирјана Стојановић Маурич

Репетитори: Оксана Сторожук, Милан Лазић, Весна Бркић, Јелена Вукадиновић, Борис Ладичорбић, Бранка Глигорић

 Улоге:

Алексис Зорбас

Андреј Колчерију / Самјуел Бишоп

Ник, писац

Самјуел Бишоп / Ливију Хар

Мадам Ортанс

Олга Аврамовић / Катарина Кљајић / Милена Кркотић

Марина, млада удовица

Ана Ђурић / Маријана Ћурчија / Катарина Кљајић

Павлос, сеоски момак

Ливију Хар / Давид Груосо / Андреј Колчерију / Милан Иван

Соло, женски глас

Марина Павловић Бараћ, мецосопран

Соло бузуки

Бранимир Јовановић

Учествују: Ансамбл Балета, ученици Балетске школе у Новом Саду и статисти, Хор и Оркестар Опере Српског народног позоришта

Хор припремила: Весна Кесић Крсмановић

Концертмајстори: Владимир Ћуковић, Сергеј Шаповалов

Корепетитори: Золтан Гајдош, Дејан Бркић

Тонски сарадник: Предраг Петрушевски

Инспицијенти: Тања Цвијић, Иван Свирчевић

Суфлер: Александар Мајтан

Дизајн светла: Марко Радановић

Мајстор тона: Душан Јовановић

Премијерна обнова: 8.октобра 2016, СНП, сцена „Јован Ђорђевић“, 19:00

Премијерна извођења: 1.децембра 1994, СНП, Нови Сад

3.децембра 1994, Центар „Сава“, Београд

Балет Грк Зорба (Zorba il Greco) први пут је извођен 6. августа 1988. године у Арени у Верони (Италија), а дириговао је Микис Теодоракис

Трајање представе: око два сата, с једном паузом.

Декор, костими и остала сценска опрема израђени су у радионицама Српског народног позоришта.