Articol scris în română și sârbă, trimis de baletologul Gabriela Teglasi, redactor DansMania din Serbia!
În universul rafinat al baletului, ascensiunea unui nou talent este întotdeauna un eveniment special. La Teatrul Național Sârb din Novi Sad, numele Katarina Zec captează tot mai mult atenția publicului și a specialiștilor. În toamna anului 2023, tânăra balerină a reușit să se impună spectaculos în una dintre cele mai dificile provocări ale scenei clasice: dubla interpretare a Lebedei Albe și Lebedei Negre în Lacul lebedelor. Cu un mix de forță, grație și expresivitate matură, Katarina a transformat scena într-un spectacol de emoție pură. Debutul său nu a fost doar o reușită personală, ci și un semn clar că o nouă prim-balerină este pe cale să se afirme.
Un debut strălucitor – fără plasă de siguranță
Pe 14 și 17 octombrie 2023, Katarina Zec a dansat pentru prima dată în rolurile principale din Lacul lebedelor, în coregrafia lui Vladimir Logunov. Ceea ce a făcut acest debut atât de impresionant este faptul că, până atunci, Katarina avusese un singur moment solo – dansul rusesc din actul III. Din 2019 membră a ansamblului, a așteptat cu răbdare și disciplină momentul potrivit. Iar când acesta a venit, a fost pregătită.
Fără emoții vizibile, a întruchipat cu eleganță și profunzime cele două personaje opuse: Odette – Lebăda Albă, fragilă și lirică, și Odile – Lebăda Neagră, seducătoare și îndrăzneață. A impresionat publicul și critica de specialitate cu tehnica sa curată, controlul scenic și execuția impecabilă a celor 32 de fouettés, momentul culminant al actului al treilea. Emoția transmisă, alături de forța interpretativă, a fost cea care a cucerit pe toată lumea.
Talent, muncă și o doză sănătoasă de curaj
Performanța sa a venit după luni de pauză generală a ansamblului, o vară în care corpul trebuie reconstruit de la zero. În ciuda lipsei de repetiții generale (de care beneficiază doar distribuțiile de premieră), Katarina a fost aruncată în „focul scenei”, cum spun dansatorii, fără plase de siguranță. Iar ceea ce părea un risc, s-a transformat într-o confirmare a talentului și a potențialului ei artistic.
Formată în școala de balet din Novi Sad, în clasa profesoarei Sanja Vučković, și ghidată de maeștri ca Oksana Storojuk, Milan Lazić și prim-balerina Ana Đurić, Katarina Zec este rezultatul unui amestec reușit între formare solidă și muncă zilnică intensă.
Mai mult decât un moment de glorie
Succesul din Lacul lebedelor nu a fost un episod izolat. Au urmat rapid alte roluri principale – Swanilda în Coppelia și Zâna Dulciurilor în Spărgătorul de nuci – dansate cu aceeași eleganță și naturalețe. Această „ușurință” aparentă în interpretare confirmă un lucru esențial: baletul Teatrului Național Sârb are, în Katarina Zec, o nouă stea capabilă să ducă mai departe marile roluri ale repertoriului clasic.
Publicul a aplaudat instinctiv, uneori chiar și în afara momentelor-cheie, recunoscând emoția autentică și performanța unei balerine care ne-a reamintit cât de viu și fermecător poate fi baletul.
Text adaptat de: Gabriela Teglași Jojkić
Novi Sad, 30.09.2023
Катарина Зец ново име на балетској сцени Српског народног позоришта
Инспиративно је било разговарати са балерином Српског народног позоришта Катарином Зец, солисткињом, која хита ка титули првакиње балета. Њен подвиг вредан пажње, догодио се на представи Лабудово језеро Петра Илича Чајковског у кореографији Владимира Логунова 14. и 17. октобра 2023. Премијерно, први пут у улогама Белог и Црног лабуда, појавила се и беспрекорно одиграла обе улоге, два потпуно различита по карактеру лика и оставила снажан утисак на све, па и на стручну публику. И можда овај наступ и не би био нешто посебно ако се зна да Катарина иза себе има одиграну, тек и само једну соло Руску игру из Трећег чина ове представе, а у балетском ансамблу је од 2019. Стрпљиво је чекала и дочекала свој тренутак. Без страха и видљиве треме, ухватила се у коштац са најзахтевнијим улогама класичног балетског репертоара и врхунски их одиграла, као да то не чини први пут. Брилијантно изведене две комплексне улоге, одигране су умешно и са привидом лакоће, али су сузе олакшања и радости на крају, после поклона и затворене завесе, прави доказ све тежине овог подухвата.
Важно је поменути да су овом наступу солисткиње и свих осталих учесника у представи, претходили месеци паузе. Не толико у индивидуалном раду Катарине, већ у колективном годишњем одмору током летњих месеци и поновном повратку у балетску салу, који балетским играчима углавном тешко пада. Јер, изнова се покрећу заспали мишићи, подгревају се старе повреде и креће се у нове авантуре које само позориште уме да створи. Половину претходне 162. позоришне сезоне, обележили су радови на оспособљавању ротационе бине на Великој сцени, што је одложило премијеру Копелије за септембар. Једина подесна позорница на којој балет може да игра сав свој репертоар, вратила је ансамбл вежбању и пробама у сали уз чекање да се створе услови за наставак извођења планираних представа. Први излазак на сцену у новој сезони увек је нови изазов, али је и „пробијање леда“. И мада је све познато, ипак, као да се креће испочетка, са већим узбуђењем, али и надама које су у мислима сваког по на особ. Са изузетком балетске премијере Копелије 29.09., која је претходила и којој је било све подређено, Лабудово језеро је стављено на репертоар само две недеље касније са Катарином Зец и Давидом Грусоом у главним улогама.
Нема те балерине која је у Балет СНП-а ушла на „велика врата“. Свака је свакодневно и небројено пута морала, па и у најмањој улози, да се доказује како би јој поверовали да је способна да изнесе и оне највеће. Уз све потешкоће које такви подухвати носе са собом, не сећам се да је икада било другачије. Прилика се укаже ненадано и ако је храбрости, жеље и спремности, она се и прихвата. Тако је било и са Катарином Зец. И? Шта се згоди кад се један нови Бели и Црни лабуд „роди“? Открије се добро познат, али још увек не и јавно приказан таленат и свеколики потенцијал једне балерине. Догоди се још једна блистава балетска каријера на помолу, која је до недавно само давала наговештај, појављујући се у по неком мањем солистичком задатку, да ће права улога да се и појави. Без сваке сумње, беше то Катарина Зец у којој се препознала добра основа новосадске балетске школе у класи професорке Сање Вучковић, а онда и свакодневни рад, уз савете и свесрдну помоћ великих и остварених уметника као што су балетмајстори Оксана Сторожук и Милан Лазић и првакиња Балета СНП-а Ана Ђурић.
Уз дужно поштовање према свим педагозима, на позорницу је те вечери ипак изашла само Катарина. У први мах би помислили да ће се појавити млада и недовољно искусна балерина, али није било тако. Најпре је у други чин уходала усамљена лирска Бела лабудица која нас је својим извајаним рукама и чистим балетским корацима одвела до језера. Опчињени њеним кретњама, које су биле као мирна пловидба, али на врховима прстију, са крилима лабуда која су у сваком њеном покрету личила на права и природна, и публика је са њом јездила у том бајковитом свету. Трептаји услед страха од злог чаробњака Ротбарта излазили су из ње као да су стварни, док је искрена љубав према Принцу Зигфриду исказана са најдубљим осећањима.
Насупрот лирском Белом лабуду, у Трећем чину, појавила се једна сасвим друга особа истог имена. Црни лабуд, који је метафора за непредвидиве појаве и који уме да изненади, створио се у свој својој раскоши у црном свечаном балетском костиму, на двору, где присуствују и остале принчеве одабранице. На позорницу је изашла иста личност, она лирска Катарина из претходног чина, али сада потпуно супротна, заводљива и храбра. Са отварањем завесе, обично се код стручне јавности јавља сумња у оно што тек следи. Стрепња све више расте током великог Па де деа, који чине улаз, спори заједнички део са партнером, одвојене варијације и завршетак као кулминација Трећег чина. Ипак, узалудно беше то стање непотпуне вере, јер Катарина свог Црног лабуда изводи безгрешно, изврти оних фамозних 32 фуетеа и оставља нас без даха. Одједном, само се нижу похвале, нико нема шта да приговори, њена емоција допире до свих.
Умиљато лице и љупко опхођење сваке балерине, па тако и Катарине Зец може и да завара. Само ако се обрати пажња видеће се да на њиховим лицима није приметан напор који подносе. Осмех је присутан чак и онда када им понестаје дах или ако их нешто боли, оне то вешто скривају далеко од очију било ког посматрача. Тек се у блиском сусрету сазнају све оне потешкоће које су саставни део играња у класичном балету на путу до остварења важних солистичких улога и које, на жалост, често и непотребно, одузимају поприличну количину енергије. Јер, као неко неписано правило, само премијерна подела добије довољан број сценских, оркестарских, костимских и генералних проба, фотографишу се и буду најављени, док сви остали који „упадају“ у улоге, чак и овако велике, лишени су те поступне градације током рада на повереној улози. Али, и то је одувек тако код нас, споро се мења на боље и због тих разлога се за овакав првенац каже да је подвиг. И да не буде забуне и без икакве љутње, није се то догодило само сада током рађања једне врсне солисткиње Балета СНП-а, Катарине Зец. То је појава коју играчи зову „бацање у ватру“ и скоро да је постала редовна појава код свих оних који без обзира на околности, прилику за остварње својих снова не пропуштају. И Катарина је с вером у себе прихватила задатак и брилијантно одиграла улоге за које се зна да су врх врхова играња у сваком театру. А после Белог и Црног лабуда, уследиле су улоге, Сванилде у Копелији и Виле Шећера у Крцку Орашћићу. Ова остварења, премда исто тако премијерно а поново безгрешно одиграна, суптилно и у духу ликова које је тумачила, назвале би се „лаки комад“ за Катарину. Управо та лакоћа са којом су ове различите улоге одигране, само су потврда да одабиром ове балерине Балет СНП-а не треба да брине за будућност извођења водећих улога са репертоара.
Аплаузи, као нека врста овере показаној вештини играња Катарине Зец, као награда свему оном што је виђено, доживљено и са успехом изведено, јављали су се и на местима где им можда и није било време. Беше то инстиктивна жеља публике да се искрено награди балерина која нас је подстакла да по ко зна који пут уживамо у Копелији, Крцку Орашчићу и у балету свих балета – Лабудовом језеру.
Нови Сад Габриела Теглаши Јојкић
27.30.2023.